Данас је Међународни дан лепоте… Вероватно је зато наша драга Наташа, наша прелепа колегиница и другарица, са очаравајућим осмехом, са милим лицем, са чаробним локницама, са ведрином и лепотом које су зрачиле из њених дивних зелених очију, решила да баш данас отпутује на неко лепше место где нема болести, ни бола, ни туге, ни мрака, ни смрти…
Недостајаће нам премного, а тек колико ће само недостајати њеним вољеним момцима – Горану, Луки и Николи, њеној мами Драгани, брату Жељку… Наша мила Наташа, дете наше школе у правом смислу те речи, јер је била ђак „Саватића“, јер јој је мама радила у „Саватићу“, јер се запослила као учитељица у „Саватићу“, јер је диплому професора разредне наставе стекла радећи у „Саватићу“, јер је на тужни вечни починак испраћамо из „Саватића“…
Памтићемо је по лепоти, по доброти, по колегијалности, по осмеху, по ведрини. Памтићемо је јер је била и увек ће бити део наше породице „Саватићеваца“, наша Наташа, Натали, наша Слатка…
Нека јој дивна душа и напаћено тело нађу вечни мир и спокој у Царству небеском. Слава јој и хвала јер је била наша…
Наташа Мишић
